Атлас, составленный небом

Ил. 51. Адам Спан. Портал с улыбающимся ангелом . Год создания неизвестен. Розовый мрамор. 940х430. Змаевац, окрестности Кралева.

К этому нужно еще добавить, что создателем парящего портала и не сохранившихся до нашего времени окон был некий самоучка Адам Спан, человек с кратким именем и долгим дыханием. Рассказывают, что фамилия Спан выросла у него оттого, что на его лице никак не хотела прорастать борода. Единственное свое произведение для заказчика, имя которого осталось тайной, он создавал ровно пятьдесят два года, изо дня в день, из часа в час, с коротким отдыхом в ночь полнолуния, единственное время, когда он спал, правда совсем мало, ровно столько, сколько ему было нужно для того, чтобы сделать вдох, потому что наяву он вообще никогда не дышал. Сотня помощников, с головы до ног запорошенных каменной пылью, покинула Адама Спана еще до того, как из глыбы розового мрамора проглянули очертания переплетающихся фантастических созданий и извивающихся растений. Еще сотня сбежала тогда, когда под пальцами мастера начала вырисовываться фигура портала (и утраченных окон) — ангел с улыбающимся лицом. И под конец лишь третья сотня помощников, через пятьдесят два года мучительного труда, увидела, как Адам Спан удовлетворенно вздохнул наяву после того как из мягко улыбающихся губ ангела послышался смех, смех столь легкий, что мог вынести тяжелый вес камня. Сияла ночь полнолуния, когда постоялый двор для путников был закончен. Его нашел бы даже слепец — таким звонким был смех ангела на портале. Адам Спан, безбородый каменотес, умер в ту же ночь. Он задохнулся, потому что забыл окунуться в сон, чтобы вдохнуть воздух. Тот, кто, листая страницы истории в обратном порядке, доберется до начала, сможет прочитать все так, как оно было. В те периоды года, когда сюда не долетают прозрачные византийские ветры, смех изваянного ангела над Змаевацем свидетельствует о том, что нет ничего такого, чей корень тяжести нельзя пресечь нежностью.

Тот, кто, листая страницы истории в обратном порядке, доберется до начала, сможет прочитать все так, как оно было. В те периоды года, когда сюда не долетают прозрачные византийские ветры, смех изваянного ангела над Змаевацем свидетельствует о том, что нет ничего такого, чей корень тяжести нельзя пресечь нежностью.

Ил. 51. Адам Спан. Портал с улыбающимся ангелом . Деталь. Год создания неизвестен. Розовый мрамор. 940х430. Змаевац, окрестности Кралева.

Summary

Even the biggest piece of paper is bounded by edges. If the cartographer is capable, though, no road will be cut by a margin. And if he is an imaginative person too, the road will really begin from that place…[3]

Основные источники и литература

Almanah Beogradske manufakture snova. Beograd, 1988.

Андрић Иво. Травничка хроника. Београд, 1972.

Associated Birthday Lines of Commonwealth Countries. London, 19-35.

Атанацковић Павле . Огледало човечности. Беч, 1823.

Bagrow L., Skelton R. A. History of Cartography. Cambridge — Massachusetts, 1964.

Badrich Stipan. Pravi nacin za dovesti dusce virni na xiv?ot vicgni. Mletcza, 1746.

Бандић Душан. Народна религија Срба у сто појмова. Београд, 1991.

Баркли Џорџ. Расправа о принципима људског споз?нања. Београд, 1977.

Басара Светислав. Феномени. Ужице, 1989.

Berni Dejvid. Ptice. Beograd- Sarajevo — Zagreb — Murska Sobota, 1990.

Borhes Horhe Luis. Maštarije. Beograd, 1963.

BošnjakovicFran. Nauka о toplini. Zagreb, 1950.

Breton Andre. Tri manifesta nadrealizma. Kruševac, 1979.

BurkhartJakob. Kultura Renesanse u Italiji. Beograd, 1991.

Bucati Dino. Prodavnica tajni. Beograd, 1977.

Весковић Хелена. Три хиљаде магијских састојака. Београд, 1971.

Vijan Boris. Vadisrce. Beograd, 1972.

Вујић Јоаким. Земљеописание целога света. Будим, 1825.

Gale David. A Mirror Guide Book. Edinburgh, 1987.

Garms Hairy, Bom Leo. Fauna Evrope — priruO nik za raspoznavanje zivotinjskih vrsta. Ljubljana, 1981.

Gasparetto A. Il vetro di Murano dalle origini ad oggi. Venezia, 1958.

Glossaire des revenants. Bordeaux, 1952.

Гојковић M. Дрвене конструкције оплате и скеле. Београд, 1981.

Gordieieva Olga. Châles de Russie. Leningrad, 1985.

Gôsele Karl. Zvuk, toplota i vlaga. Beograd, 1979.

Гостушки P. Лечење болести лековитим биллем Jyroславије. Београд, 1935.

Град и околина. Град, 1974.

Градац. Тајна друштва, број 89?90?91. Чачак, 1989.

Градски дневник, број 1?1856. Град, 1954-1992.

Dante Aligijeri. Pakao. Beograd, 1959.

Дедијер Сава. Транспортни уређаји. Београд, 1971.

Добрашиновић Драшко. Методологија испуњења снова. Београд, 1979.

Dusljosif. Mineralogija. Beograd, 1983.

Ђорђевић Тихомир. Деца y веровањима и обичајима нашег народа. Београд?Ниш, 1990.

Ђорђевић Тих. Р. Наш народни живот. Београд, 1923.

Eko Umberto. Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka. Novi Sad, 1992.

Elijade MirUa. Šamanizam. Sremski Karlovci, 1990.

Elis Suzan. Šta mo ze da se napravi od meseO ine. In press.

Ende Mihael. Beskrajna priDa. Beograd, 1991.

ZgrablalicMilan. Anatomija i fiziologija. Beograd- Zagreb, 1986.

Зечевић Слободан . Култ мртвих код Срба. Београд, 1982.

Страницы: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64